Može li mediteranska ishrana pomoći u očuvanju kognitivnog zdravlja

Mediteranska ishrana je raznovrsna ishrana koja sadrži minimalno obrađenu hranu, ograničene količine crvenog mesa i umerene količine mlečnih proizvoda i živine. Jedna studija otkrila je da mediteranska ishrana može imati neuroprotektivni efekat protiv invaliditeta kod MS

Mediteranska ishrana i njeni efekti na kognitivna oštećenja kod pacijenata sa multiplom sklerozom (MS) bili su predmet analize i istraživanja najnovije studije. Otkriveno je da je konzumiranje mediteranske ishrane povezano sa manjim rizikom od kognitivnih oštećenja. Potrebne su dodatne studije da bi se potvrdili rezultati.

Mediteranska ishrana i multipla skleroza

Multipla skleroza je hronično autoimuno stanje koje utiče na mozak i centralni nervni sistem. Simptomi uključuju umor, probleme sa pokretljivošću i utrnulost. Oko 2,8 miliona ljudi širom sveta živi sa MS, a za razliku od muškaraca,  Emotivci  žene imaju dvostruko veće šanse da obole.

Studije pokazuju da određene vrste ishrane i drugi faktori životnih navika mogu da poboljšaju kvalitet života pacijenata sa MS. Jedna studija je, na primer, otkrila da mediteranska ishrana može imati neuroprotektivni efekat protiv invaliditeta kod MS.

Uzrok MS je nepoznat i trenutno nema leka. Tretmani se obično fokusiraju na ublažavanje simptoma i usporavanje progresije.

Mediteranska ishrana je raznovrsna ishrana koja sadrži minimalno obrađenu hranu, ograničene količine crvenog mesa i umerene količine mlečnih proizvoda i živine. Ova ishrana bogata je:

  • ribom
  • povrćem
  • integralnim žitaricama
  • mahunarkama
  • voćem
  • mono ili polinezasićenim masnim kiselinama kao što je maslinovo ulje

Dalja istraživanja o tome kako faktori ishrane utiču na MS mogu da poboljšaju kvalitet života pacijenata sa ovim stanjem. Nedavno su naučnici istraživali efekte mediteranske ishrane na kogniciju kod pacijenata sa MS. Otkrili su da je konzumiranje mediteranske ishrane povezano sa manjim rizikom od kognitivnih oštećenja.

– Kognitivno oštećenje može da utiče na preko 50 odsto osoba sa MS i trenutno ne postoje efikasni farmakološki tretmani – Barbara Giesser, neurolog i specijalista za MS na Pacifičkom institutu za neuronauku u zdravstvenom centru Providence Saint John u Santa Moniki, Kalifornija, koja nije bila uključena u studiju, rekla je za Medical News Today (MNT).

– Strategija životnog stila koja bi mogla da pomogne u zaštiti ili održavanju normalne kognitivne funkcije bila bi veoma važna u pružanju pomoći ljudima sa MS da imaju što je moguće bolji život – dodala je Giesser.

Studija je predstavljena na 75. godišnjem sastanku Američke akademije za neurologiju.

Smanjen rizik od kognitivnog oštećenja

U potrebe studije, istraživači su regrutovali 563 osobe sa MS. Svaka od njih popunila je upitnik kako bi se evidentiralo koliko su detaljno pratili mediteransku ishranu. Rezultati su se kretali od 0-14. Učesnici su bili podeljeni u različite grupe: oni koji su postigli 0-4 najmanje su se pridržavali mediteranske ishrane, dok su se oni koji su ostvarili devet i više bodova najviše pridržavali. Pored ovoga, učesnici su prošli i tri testa procenjujući svoje sposobnosti razmišljanja i pamćenja. Na osnovu ovih testova zaključeno je da je 108 učesnika, ili 19,2 odsto, imalo kognitivna oštećenja.

Nakon analize rezultata, istraživači su otkrili da su pacijenti koji su se najviše pridržavali mediteranske ishrane imali 20 odsto manji rizik od kognitivnog oštećenja, za razliku od onih koji su se pridržavali najmanje.

Ova veza ostala je nakon kontrole zbunjujućih faktora, uključujući demografske faktore i zdravstvene faktore, među njima poremećaje spavanja, dijabetes i hipertenziju.

– Među faktorima povezanim sa zdravljem, nivo usklađenosti ishrane sa mediteranskim obrascem bio je daleko najjači predskazivač kognitivnih rezultata ljudi i da li su ispunili kriterijume studije za kognitivno oštećenje – rekla je u saopštenju za javnost autorka studije dr Ilana Katz Sand, iz Icahn School of Medicine at Mount Sinai u Njujorku i član Američke akademije za neurologiju.

Kako mediteranska dijeta pomaže

– Ovaj način ishrane je visokokvalitetan, jer sadrži i obezbeđuje ne samo esencijalne hranljive materije, već i raznovrsnost prirodnih bioaktivnih sastojaka koji se sve više istražuju zbog njihove uloge u zaštiti od kognitivnog opadanja – rekla je za MNT Meghan Pendleton, registrovani dijetetičar, koja nije bila uključena u studiju.

– Pretpostavlja se da oksidativni stres igra glavnu ulogu u MS, uzrokujući ćelijsko oštećenje i neurodegeneraciju. Hipoteze sugerišu da mediteranska ishrana obezbeđuje bioaktivne supstance koje mogu zaštititi od oksidativnog stresa ili nude druge zaštitne mehanizme — dodala je Pendelton.

– Mehanizmi pomoću kojih bi mediteranska ishrana mogla da pomogne u zaštiti kognicije uključuju moguće antiinflamatorne i/ili antioksidativne efekte, smanjenje pratećih bolesti koje mogu uticati na spoznaju, kao što je hipertenzija, i uvođenje zdravije hrane umesto one koja može doprineti pratećim bolestima ili negativnom uticaju na spoznaju, kao što je ultra prerađena hrana – dodala je dr Giesser.

Ograničenja studije

– Ovako osmišljen plan studije daje uvid u asocijacije, ali ne i u tačan mehanizam kako ishrana može da bude od koristi – primetila je Pendleton. Ona je rekla da su opservacione studije u tom pogledu bile važne „kao pomoć u stvaranju hipoteza za testiranje, ali buduća interventna klinička ispitivanja pomoći će da pojasnimo naše saznanje i učvrstimo našu sposobnost da damo konkretne preporuke”.

– Trenutno nedostaju dugoročna interventna ispitivanja kada su u pitanju pristupi ishrani za različite ishode zdravlja mozga, uključujući MS. Znamo da u drugim oblastima istraživanja zdravlja mozga, gde se ishrana koristi kao intervencija, kao što je kod demencije, često postoje nedoslednosti između nalaza iz opservacionih i interventnih studija – dodala je ona.

– Dakle, iako ova studija svakako doprinosi našem trenutnom razumevanju kako ishrana može biti povezana sa MS, moramo biti strpljivi i oprezni u izvođenju vrednosti značenja ili kliničkog značaja – rekla je Pendleton.

Da li treba da pređemo na mediteransku ishranu

Pendleton je primetila da su istraživanja u ishrani i MS još uvek u povojima, što znači da su potrebne dalje studije pre nego što se donesu zaključci.

– Ne vidim nikakvu lošu stranu za nekoga ko usvoji mediteransku ishranu – to je način ishrane koji promoviše zdravlje i može biti od pomoći za smanjenje rizika i upravljanje drugim stanjima – smatra Meghan Pendleton. Međutim, napomenula je da još ne postoji jasna definicija šta je mediteranska ishrana i da se ishrana manje bavi specifičnim namirnicama, a više opštim obrascima ishrane.

– Ovo je važno, jer ishrana treba da bude kulturološki fleksibilna da bi uključila tradicionalnu hranu iz svih vrsta kuhinja. Ponekad mislim da pružaoci usluga zaista zataje sa ovim i nenamerno daju etnocentrične preporuke koje možda na kraju nisu kulturno osetljive i korisne za pacijente – zaključila je Pendleton.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *