Da li nam preti infarkt miokarda ako jaja jedemo svaki dan

Jedna nova opsežna studija koja je tokom 17.5 godina pratila gotovo 30.000 ispitanika ukazala je na vezu između konzumacije jaja i povećanog rizika od srčanih bolesti, kao i većeg mortaliteta

Jaja su nezaobilazna namirnica u našim frižiderima. Bilo da su kokošija, koja se i najčešće koriste, guščija ili ćureća, radi se o riznici belančevina, Emotivci  vitamina grupe B, A i D, kao i brojnih važnih vitamina i minerala (cinka, gvožđa, kalcijuma, magnezijuma i riboflavina).

Da li nam preti infarkt miokarda ako jaja jedemo svaki dan

Razultati novog istraživanja: jaja i rizik od srčanog udara

Novo istraživanje bavilo se vezom između konzumiranja jaja i povećanog rizika od srčanih bolesti (srčani i moždani udar) i većeg mortaliteta. Na iznenađenje mnogih, pokazalo se da rizik postoji i da ljudi koji jedu više jaja imaju i veće mogućnosti da obole od bolesti srca

Ali, da li se to odnosi na sve ljude ili postoje posebno rizične kategorije?

Jaja i holesterol: da li je ova veza i najrizičnija za naše srce

Istraživači veruju da je razlog za ovu povezanost holesterol koji se nalazi u jajima. Međutim, treba reći da su ove tvrdnje u suprotnosti sa trenutnim mišljenjem većine nutricionista. Prema njemu, holesterol u određenim namirnicama među kojima su i jaja uglavnom nije razlog za zabrinutost. Upozorenja se prvenstveno odnose na zasićene masnoće koje se nalaze u puteru, siru i masnom mesu, jer one potvrđeno utiču na nivo holesterola. Istraživanja u poslednje dve decenije nisu dovodila jaja u vezu sa povišenim holesterolom.

Detalji istraživanja: da li ova namirnica utiče na viši rizik za srčani udar i povećani mortalitet

Nova studija, međutim, ipak povezuje konzumaciju jaja sa povećanim rizikom od srčanih bolesti i smrtnog ishoda. Istraživači sa Northwestern University u Čikagu prikupili su podatke iz šest američkih studija u kojima je bilo obuhvaćeno 29.615 ljudi. Studije su bile opservacione. To znači da su prikupljane informacije o ishrani ispitanika, a uz to je praćeno njihovo zdravstveno stanje. Dakle, od njih nije traženo da se pridržavaju neke striktne dijete.

Na početku istraživanja učesnici su dali detaljne informacije o svojoj ishrani, uključujući i koliko jaja jedu dnevno. Naveli su i druge detalje o svom životnom stilu, kao što je fizička aktivnost. Studija je otkrila da za svaku polovinu konzumiranog jaja dnevno, ljudi imaju 6 odsto veći rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti tokom 17,5 godina, koliko su u studiji praćeni. Veći rizik od smrti je u istom periodu iznosio 8 odsto. 

Prosečan Amerikanac konzumira približno 295 mg holesterola dnevno, uključujući i 3 do 4 jaja nedeljno.

Holesterol iz jaja kao okidač rizika

Da bi saznali da li je holesterol u jajima razlog ove povezanosti, istraživači su zatim odvojeno pratili pojedinačni unos holesterola. Za svakih dodatnih 300 mg holesterola unesenih dnevno (iz jaja, mesa i mlečnih proizvoda sa visokim sadržajem masnoća), učesnici su imali 17 odsto veći rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti. Takođe, i 18 odsto veći rizik od smrti.

Kada su naučnici uporedili rizike povezane sa konzumacijom jaja i holesterola, otkrili su da sadržaj holesterola u jajima objašnjava povećanje rizika uočenih upravo njihovim konzumiranjem. Inače, smernice britanskih nutricionista preporučuju jaja kao deo zdrave, uravnotežene ishrane, jer su ona dobar izvor proteina i vitamina. Ovo istraživanje bi možda moglo u budućnosti da bude polazna osnova za ažuriranje smernica koje se tiču namirnica sa višim nivoom holesterola.

Mane studije i komentari dijetetičara

Victoria Taylor, viši dijetetičar u British Heart Foundation konstatuje da je i do sada bilo priče o količini pojedenih jaja, bolestima srca i poremećaja cirkulacije. Ona međutim dodaje da ovakve studije mogu ukazati na povezanost, ali ne direktno na uzrok i posledicu, kao i da je potrebno više istraživanja. Sugeriše i da je ključ dobrog zdravlja u umerenosti, i kada je reč o jajima i bilo kojoj drugoj namirnici.

Jaja su nezaobilazna namirnica u našim frižiderima. Bilo da su kokošija, koja se i najčešće koriste, guščija ili ćureća, radi se o riznici belančevina, vitamina grupe B, A i D, kao i brojnih važnih vitamina i minerala (cinka, gvožđa, kalcijuma, magnezijuma i riboflavina).

Razultati novog istraživanja: jaja i rizik od srčanog udara

Novo istraživanje bavilo se vezom između konzumiranja jaja i povećanog rizika od srčanih bolesti (srčani i moždani udar) i većeg mortaliteta. Na iznenađenje mnogih, pokazalo se da rizik postoji i da ljudi koji jedu više jaja imaju i veće mogućnosti da obole od bolesti srca

Ali, da li se to odnosi na sve ljude ili postoje posebno rizične kategorije?

Jaja i holesterol: da li je ova veza i najrizičnija za naše srce

Istraživači veruju da je razlog za ovu povezanost holesterol koji se nalazi u jajima. Međutim, treba reći da su ove tvrdnje u suprotnosti sa trenutnim mišljenjem većine nutricionista. Prema njemu, holesterol u određenim namirnicama među kojima su i jaja uglavnom nije razlog za zabrinutost. Upozorenja se prvenstveno odnose na zasićene masnoće koje se nalaze u puteru, siru i masnom mesu, jer one potvrđeno utiču na nivo holesterola. Istraživanja u poslednje dve decenije nisu dovodila jaja u vezu sa povišenim holesterolom.

Detalji istraživanja: da li ova namirnica utiče na viši rizik za srčani udar i povećani mortalitet

Nova studija, međutim, ipak povezuje konzumaciju jaja sa povećanim rizikom od srčanih bolesti i smrtnog ishoda. Istraživači sa Northwestern University u Čikagu prikupili su podatke iz šest američkih studija u kojima je bilo obuhvaćeno 29.615 ljudi. Studije su bile opservacione. To znači da su prikupljane informacije o ishrani ispitanika, a uz to je praćeno njihovo zdravstveno stanje. Dakle, od njih nije traženo da se pridržavaju neke striktne dijete.

Na početku istraživanja učesnici su dali detaljne informacije o svojoj ishrani, uključujući i koliko jaja jedu dnevno. Naveli su i druge detalje o svom životnom stilu, kao što je fizička aktivnost. Studija je otkrila da za svaku polovinu konzumiranog jaja dnevno, ljudi imaju 6 odsto veći rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti tokom 17,5 godina, koliko su u studiji praćeni. Veći rizik od smrti je u istom periodu iznosio 8 odsto. 

Prosečan Amerikanac konzumira približno 295 mg holesterola dnevno, uključujući i 3 do 4 jaja nedeljno.

Holesterol iz jaja kao okidač rizika

Da bi saznali da li je holesterol u jajima razlog ove povezanosti, istraživači su zatim odvojeno pratili pojedinačni unos holesterola. Za svakih dodatnih 300 mg holesterola unesenih dnevno (iz jaja, mesa i mlečnih proizvoda sa visokim sadržajem masnoća), učesnici su imali 17 odsto veći rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti. Takođe, i 18 odsto veći rizik od smrti.

Kada su naučnici uporedili rizike povezane sa konzumacijom jaja i holesterola, otkrili su da sadržaj holesterola u jajima objašnjava povećanje rizika uočenih upravo njihovim konzumiranjem. Inače, smernice britanskih nutricionista preporučuju jaja kao deo zdrave, uravnotežene ishrane, jer su ona dobar izvor proteina i vitamina. Ovo istraživanje bi možda moglo u budućnosti da bude polazna osnova za ažuriranje smernica koje se tiču namirnica sa višim nivoom holesterola.

Mane studije i komentari dijetetičara

Victoria Taylor, viši dijetetičar u British Heart Foundation konstatuje da je i do sada bilo priče o količini pojedenih jaja, bolestima srca i poremećaja cirkulacije. Ona međutim dodaje da ovakve studije mogu ukazati na povezanost, ali ne direktno na uzrok i posledicu, kao i da je potrebno više istraživanja. Sugeriše i da je ključ dobrog zdravlja u umerenosti, i kada je reč o jajima i bilo kojoj drugoj namirnici.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *