4 najčešće greške koje pravimo kada jedemo voće

Zdrava voćna užina je, na primer, odličan izvor hranljivih materija i vitamina koji će nam održati osećaj sitosti, ali konzumacija voća nosi neke zamke
4 najčešće greške koje pravimo kada jedemo voće
Voće je odličnan izbor za režim ishrane koji pogoduje smanjenu telesne težine zbog visokog sadržaja vlakana, niske kalorijske vrednosti i velike količine vode.

Evo liste uobičajenih grešaka koje pravimo pri konzumaciji.

1. Voće i kombinovanje sa drugim namirnicama

Ukoliko konzumiramo voće zajedno sa nekim drugim namirnicama, to može da prouzrokuje ozbiljne digestivne probleme. Fruktoza, prirodni voćni šećer, u interakciji sa sastojcima iz nekih drugih namirnica može da pokrene veliko lučenje kiseline. Još jedna loša okolnost je velika količina prethodno unesene hrane, čiji normalan proces varenja voće praktično može da zaustavi. Velika količina nesvarene hrane u želucu izaziva nadimanje, gasove, grčeve, često i dijareju.

Refluks kiseline dovodi do gorušice moguće i nekih većih komplikacija. Ovo posebno važi za citrusno voće, ali i neke druge vrste,  Emotivci . Zbog toga je preporučljivo voće jesti zasebno, odosno odvojeno od druge hrane.

2. Šta se dešava kada voće jedemo uveče ili noću

Mnoge osobe za poslednji obrok biraju voće, misleći da tako neće previše opteretiti želudac. Međutim, i u ovom slučaju činimo određene greške, a odnose se pre svega na vreme konzumiranja. Naime, voće ne bi trebalo jesti neposredno pred spavanje jer i tada može da dođe do ozbiljno poremećene digestivne funkcije, ali i da poremeti cirkadijalni ritam.

„Krivac“ je opet šećer jer podiže nivo energije u pogrešnom trenutku – onda kada telo treba potpuno da se opusti i uspava. Konzumacija voća neposredno pre spavanja nosi značajan rizik od poremećaja sna, grčeva, dijareje i potencijalnog gubitka elektrolita.

3. Voće i voda

Stručnjaci za ishranu navode da je voće koje sadrži veliki količinu vode izuzetno korisno i da ga treba konzumirati posebno leti, kada je opasnost od dehidratacije velika. Međutim, kada nakon što pojedemo voće sa visokim sadržajem vode (pomorandža, lubenica, dinja, jagoda…), to može da promeni pH ravnotežu smanjenjem kiselosti u želucu. Sluzokoža se u tom slučaju često iziritira, a gorušica i dijareja samo su neki od potencijalnih problema.

Takođe, kada bilo koja hrana duže stoji nesvarena u želucu a unese se čak i manja količina vode, može da dođe do truljenja sadržaja.

4. Jedna od najčešćih dilema: Da li je kora voća štetna

Najčešće koru ljuštimo, a to je jedna od velikih grešaka. U mnogim slučajevima kora voća je izuzetno dobar izvor antioksidanata i vitamina. Na primer, kora jabuke i kruške sadrži visok sadržaj vlakana, ali i vitamina A i C. Slično je i sa breskvama.

Međutim, mnogi ljudi su alergični na pesticide kojimasu vočke izložene, pa se preporučuje dodatni proces čišćenja kore pre konzumacije, kako bi se uklonili tragovi hemikalija. Potopite plodove u rastvor hladne vode i sode bikarbone i držite tako pola sata pre konzumacije.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *